Ko zastupa interese logopeda u Srbiji?

Obaveštenje logopedima u Srbiji

Poštovane koleginice i kolege,

U prethodnom periodu obavestili smo vas da se pojavila inicijativa da se delatnost logopeda i defektologa reguliše zajedničkim zakonom koji bi bio u nadležnosti Ministarstva prosvete. Inicijativa je potekla od Udruženja Zajedinica škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju koju predstavljaju direktori 48 specijalnih škola u Srbiji (tu se ne nalazi ni jedan logoped već samo defektolozi). Smatramo da je od izuzetne važnosti da svi logopedi u Srbiji budu pravovremeno i jasno informisani o mogućim posledicama ovakvog rešenja, kako po samu profesiju, tako i po korisnike naših usluga.

Logopedija je stručna i naučna disciplina koja se bavi prevencijom, dijagnostikom i terapijom poremećaja komunikacije, govora, jezika, glasa i gutanja. U okviru svojih profesionalnih kompetencija logopedi sprovode kliničku procenu, postavljaju dijagnoze i planiraju terapijski rad u oblasti navedenih poremećaja. Upravo zbog ove dijagnostičke i terapijske uloge, logopedija je u savremenoj evropskoj praksi prepoznata kao zdravstvena delatnost, a njen rad je organizovan i nadziran u okviru zdravstvenog sistema.

U najvećem broju zemalja Evropske unije profesija logopeda regulisana je u okviru zdravstvenog sistema, pri čemu je logoped jasno definisan kao zdravstveni radnik. Regulacija profesije najčešće se ostvaruje:

• kroz zakon o zdravstvenoj zaštiti,

• kroz posebne zakone koji uređuju zdravstvene profesije,

• ili kroz samostalne zakone koji precizno definišu nadležnosti, kompetencije i standarde rada logopeda.

Važno je naglasiti da zbog specifične prirode profesije nigde u svetu ne postoji zajednički zakon koji bi istovremeno regulisao delatnost logopeda i defektologa, niti logopeda i psihologa, pedagoga.

U državama Evropske unije logopedi su sastavni deo i zdravstvenog sistema, a njihova profesija jasno je prepoznata kao zdravstvena profesija. Na primer, u Francuskoj logopedi rade u okviru zdravstvenog, obrazovnog, socijalnog sistema i privatnoj praksi, a njihova delatnost uređena je zdravstvenim zakonodavstvom. Sličan model postoji i u Italiji, Španiji, Švedskoj, Austriji, Portugalu, Malti, Finskoj, Belgiji, Irskoj, Danskoj, Grčkoj i na Kipru. U pojedinim zemljama ne postoji poseban zakon o logopedskoj delatnosti, ali je profesija jasno regulisana kroz postojeće zdravstvene propise jer kao i u Srbiji najveći broj logopeda radi u zdravstvenom sistemu.

Slični modeli regulacije prisutni su i u drugim evropskim zemljama, što potvrđuje jasno profesionalno i sistemsko pozicioniranje logopedije u okviru zdravstvenih profesija.

Stavljanje logopedije pod jedinstveni zakon zajedno sa drugim strukama, uz nadzor Ministarstva prosvete, imalo bi niz ozbiljnih posledica. Takvo rešenje dovelo bi do:

• neadekvatnog prepoznavanja zdravstvene prirode logopedskog rada i ograničavanja prava pacijenata,

• potpune neusklađenosti sa evropskom praksom regulacije profesije,

• usporavanja i otežavanja razvoja logopedije u okviru zdravstvenog sistema.

Istovremeno, ovakav pristup ne znači da logopedi ne mogu ili ne treba da rade u sistemu obrazovanja ili socijalne zaštite. Naprotiv, suština je u tome da logoped, bez obzira na sektor u kojem je zaposlen, mora imati mogućnost da obavlja svoju osnovnu profesionalnu delatnost — logopedsku dijagnostiku i logopedsku terapiju — u skladu sa standardima svoje profesije.

Ukoliko bi logopedska delatnost bila uređena zakonom koji bi bio pod nadzorom Ministarstva obrazovanja, naročito kada je reč o privatnoj praksi, to bi imalo konkretne i dalekosežne posledice:

• privatna logopedska praksa bila bi formalno vezana za obrazovne ustanove,

• stručni nadzor nad radom logopeda vršio bi inspektorat obrazovanja, čije nadležnosti obuhvataju vaspitno-obrazovni rad, ali ne i stručni i klinički rad logopeda,

• korisnici logopedskih usluga ne bi mogli da ostvaruju prava iz sistema zdravstvene ili socijalne zaštite, jer bi logopedske usluge bile tretirane kao obrazovne usluge, slično delatnosti nastavnika, učitelja ili vaspitača.

• logoped ne bi mogao da obavlja svoju delatnost koja se tiče dijagnostičkog procesa a najteže posledice bi snosili klijenti.

Ovakav model regulacije ne doprinosi razvoju logopedske profesije, niti unapređenju kvaliteta usluga koje pružamo. Naprotiv, on bi doveo do nastavka trenutnih postojećih problema — odsustva adekvatnog stručnog nadzora, nejasno definisanih profesionalnih granica logopeda i defektologa i dodatnog usporavanja razvoja logopedije kao samostalne profesije.

Iz navedenih razloga logopedska delatnost se u zakonodavnim okvirima nigde u svetu ne uređuje zajedno sa drugim profesijama, pa ni sa defektološkim. U ranijim saopštenjima već smo naglasili da u potpunosti podržavamo inicijative da različiti defektološki profili kroz odgovarajuće zakonske okvire urede svoje profesionalne delatnosti. Međutim, važno je podsetiti da se logoped od 2016. godine više ne nalazi među tim profilima. Takvo razgraničenje rezultat je dugogodišnjeg profesionalnog zalaganja i borbe naših starijih kolega za jasno definisanje statusa logopedije kao samostalne profesije.

Predlog SLA je sledeći:

Prvi korak predstavlja uređenje logopedske delatnosti kroz Zakon o zdravstvenoj zaštiti, čime bi se omogućilo ponovno uvođenje stručnih ispita i licenci za rad u zdravstvenom sistemu. Država je već prihvatila da se logoped u Međunarodnom okviru kvalifikacija nedvosmisleno svrstava u polje zdravstvenih profesija.

Drugi korak jeste donošenje posebnog Zakona o logopedskoj delatnosti, kojim bi se na sistemski i dugoročno održiv način uredila profesija za čije se zakonsko uređenje zalažemo već više od 22 godine. Predlog ovog zakona već postoji.

Istovremeno, potrebno je naglasiti da je delatnost logopeda u sistemima obrazovanja i socijalne zaštite već regulisana, te da se logopedi u tim sektorima licenciraju kao stručni saradnici u skladu sa važećim propisima. Tražili smo i da se naše usluge kao savetodavno-terapijske dodatno urede pravilnikom u socijalnoj zaštiti. Predlog pravilnika dakle postoji.

Zbog svega navedenog smatramo da je neophodno da se o ovim pitanjima vodi otvorena, stručna i transparentna rasprava unutar profesionalne zajednice. Samo kroz argumentovanu i odgovornu diskusiju moguće je doći do rešenja koje će biti u najboljem interesu struke, korisnika logopedskih usluga i dugoročnog razvoja logopedije u Srbiji.

Pozivamo sve kolege logopede da se informišu, uključe u diskusiju i aktivno doprinesu oblikovanju budućeg pravnog okvira naše profesije.

Kao punopravni članovi Evropskog udruženja logopeda naglašavamo da SLA deluje isključivo u interesu zaštite i razvoja logopedske profesije, kao i njenog odgovornog i jasno definisanog pravnog uređenja.

U situaciji u kojoj pojedine kolege ne prepoznaju odgovornost prema sopstvenoj profesiji, već su vođene ličnim interesima, nedovoljnim poznavanjem međunarodne regulative ili težnjom da profesija nikada ne dobije institucionalni nadzor koji joj pripada, smatramo svojom profesionalnom i etičkom obavezom da ukažemo na moguće posledice ovakvih inicijativa i da zaštitimo status, autonomiju i budući razvoj logopedije.

Ovo ne sme biti pitanje pojedinca — ovo je pitanje svih logopeda u Srbiji, bez obzira na sektor u kojem rade.